Vidis dok ti pises o tome kako treba biti sretan I uzivat u zivotu, ja prozivljavam najgore momente zivota. Tako je lako pisati kako treba hodat bos po asfaltu I dopustit sebi da volis, dises I zivis, nakon sto si srecu izgradila na tudjoj nesreci zar ne? Tako je lako bit sebican zar ne? Lako je pisati o sreci kad si svoju izgradila na nesreci onoga koji je dusu dao ne bil tebe usrecio, a kad je to ucinio, onda si otrcala drugome I unesrecila jedan mladi zivot koji je imao toliko potencijala da stvori bajku od zivota I tebi I sebi. Ali ne, lako je pricati voli, disi I uzivaj zar ne, lako je kad te boli briga sta si ucinila od drugog zivota. U svoj toj svojoj sebicnosti I pokvarenosti, nisi ni sekunde sposobna da pomislis sta se dogadja sa covjekom kojeg si prema svojim rijecima volila, sta se dogadja tvojom I iskljucivo TVOJOM krivicom. Vidis danas mi je dan kad se sve moje traume nakupljaju u jednu, dan kada mi se place koliko ne mogu vise dalje I koliko sam usamljen. Od svih onaj najtuzniji i najtezi od kad sam se rodio. Danas mi je rodjendan znas, dan koji si mi oduzela. Personifikacija mladosti i zivota koje si mi oduzela. Na tome pociva tvoja „ljubav“ i tvoja sreca. Ponosi se na zivot koji zivis. Pociva na tudjim kostima. Danas mi je rodjendan. Rodjendan mi je danas. Onaj dan ciju si vrijednost ismijala, popljuvala i ponizila. Danas mi je rodjendan, nekad sam ga volio. Onda si se ti pojavila i izgradila svoju srecu na mojim ledjima. Uzela si mi ga, seljacki, bezobrazno, odvratno i sebicno. Uzela si mi sve u sto sam ikad vjerovao. To je tvoj zivot koji ti zivis i ljubav o kojoj pricas sa svojim dragim. Jel mi se ikada zahvalio sto sam te izvukao sa dna zivota? Jesil mi ti ikad zahvalila? Jestel mi se oboje zahvalili sto zivite neku svoju bolesno odvratnu seljacku ljubav izgradjenu na mojoj nesreci? Jeste li? Hocete li ikad? Rodjendan mi je danas, znas ti kakav je.
Bijeli vrag 